Natalijina ramonda- simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks i kolačić. Otkrio ga je Sava Petrović 1884. godine u okolini Niša, a opisao ga je zajedno sa Josifom Pančićem. Ime mu je dao po tadašnjoj kraljici, ženi kralja Milana, čiji je dvorski lekar i bio. Zašto je Natalijina ramonda uzeta za simbol završetka Prvog svetskog rata, kao i stradanja srpskog stanovništva u njemu?

Odgovor na ovo pitanje krije se u jednom neobičnom svojstvu koje ovaj cvet poseduje- naime, za ovu biljku je karakteristična i pojava da i ukoliko se potpuno osuši može ponovo da oživi nakon što se zalije. Ovu mogućnost da se iz stanja anabioze ponovo vrate u život poseduje veoma malo biljaka cvetnica. U Evropi sem vrsta roda Ramonda samo još dve cvetnice mogu da se povrate iz anabioze (Haberlea rhodopensis i Jankaea heldreichii). Natalijina ramonda nije ugrožena vrsta, zahvaljujući nepristupačnosti predela na kojima raste, ali je i česta meta kolekcionara Takođe, ona je endemska vrsta i raste isključivo na Kajmakčalanu, gde se odigrala čuvena bitka Prvog svetskog rata, a sve ovo sasvim je dovoljno da joj da status simbola koji poseduje.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se svake godine 11. novembra u znak sećanja na primirje potpisano između saveznika i Nemačke, koje je označilo ujedno prekid neprijateljstava i kraj rata. Ovaj datum proglašen je kao nacionalni praznik u mnogim savezničkim zemljama, u znak sećanja na stradale tokom rata. Primirje između saveznika i Nemačke potpisano je u železničkom vagonu u Kompijenu, Francuska. Prekid neprijateljstava zvanično je stupio na snagu 11. novembra 1918 — jedanestog časa, jedanestog dana, jedanestog meseca.

Изборник