Кada sa radija zagrme pesme Bijelog dugmeta, Čole, Indeksa i Vajte, mnoge od nas prođe jeza, kako od divnih melodija, tako i od tekstova koji postavljaju najbitnija pitanja čovečanstva i na vrlo nonšalantan način odgovaraju na njih. Ali da li ste se ikada zapitali ko stoji iza ovih stihova?
Čika Duško Trifunović, kako su ga deca zvala, bio je pisac, pesnik i autor televizijskih emisija. Zaslužan je za stvaranje takozvane sarajevske rokenrol škole. U vreme kada je bilo nezamislivo da jedan već ostvareni pesnik piše tekstove za muzičare, on je radio upravo to za mnoga najznačajnija imena. Bijelo dugme, Vajta, Indeksi, Zdravko Čolić, Jadranka Stojaković, Neda Ukraden, pa i Željko Joksimović, samo su neki od muzičara koji su imali priliku da rade sa ovim divnim čovekom. Voleo je decu i na TV Sarajevo imao je svoju emisiju „Šta deca znaju o zavičaju“. Ovaj čovek neverovatne skromnosti i dobrog srca, smatrao je Sarajevo svojim domom, tako da ga ništa nije bolelo koliko napuštanje ovog grada usled rata 1992. godine. Vrativši se u Srbiju živeo je u Novom Sadu. Ali, bez mesta gde bi ostao, on je svoje noći provodio u vozu, a dane u knjižari, gde se grejao. Saznavši za ovo, gradonačelnik Novog Sada i vlasnik te knjižare su momentalno reagovali. Dat mu je stan i emisija koju će voditi, kao i ponuda da mu vlasnik knjižare ponovo obnovi pesme i romane. Gradonačelnik je tom prilikom izjavio da jedan Duško Trifunović ne sme živeti u vozu. Nemavši srca da kaže kako su mu sva dela ostala u Sarajevu, Duško je seo i u jednom cugu ispisao desetine knjiga poezije i nekoliko romana, po sećanju.
Neke od pesama iza kojih stoji upravo on jesu: „Ima neka tajna veza“, „Glavo luda“, „Pristao sam biću sve što hoće“, „Lejla“, „Bilo mi je lepo s tobom“, „Ti di mi bila u svemu naj naj naj“…
Sahranjen je na groblju u Sremskim Кarlovcima, u kojima je živeo i koje je svim srcem voleo, a na Vidikovcu se nalazi njegova bista. U Кarlovcima se takođe jednom godišnje održavaju i Dani Duška Trifunovića.
Poslednji intervju sa ovim pesnikom obavila je Кvadratura kruga, kada je kao posvetu novinaru napisao sada već čuvene stihove:
„Ako čuješ-umro sam
Ne veruj! To ne umem“
